Kad zamirisu jorgovani...
Kazu da sam romanticna. To ne valja. Romantika u dvedeset i prvom veku je groteska. Danas,kad se brakovi sklapaju na svega nekoliko sati,kad je prava devojka ona koju mozes da ....,kad je najveci ful da se napijes u diskoteci i povatas se sa nepoznatim likom,oni koji zele romantiku smatraju se budalama. Ponekad se osecam kao da sam ovamo zalutala iz srednjeg veka,vremena u kojima su vitezovi zaista voleli svoje princeze i za njih bi dali zivot. Moje cenjene drugarice me bez ustezanja nazivaju fosilom. ''Ti nisi normalna. Koji decko ce da ti priredi romantiku? Bolje gledaj da li ima kljuceve od kola''. Problem je u tome sto mene ne zanimaju kljucevi od kola. U ovom materijalistickom vremenu,kad je zivotni cilj mlade devojke da ''namakne'' kamen na prst zaista je tesko doziveti romantiku. Nju,jednostavno,niko ne trazi. Ako frajer vozi dobra kola,ima stan,prihode i po mogucstvu caleta koji mu finansira sve hirove,on je premija koja se ne ispusta. Takvom mladicu start moze da bude potpuno bedan,ili cak da starta ni ne bude-'' idemo kod mene mojim kolima''. Za fosila poput mene,koji zivi u iluzijama,ovaj primerak uopste ne bi bio interesantan. Meni je start vrlo bitan. Muka mi je od glupavih fora,narucivanja pica,sirenja,sviranja. Zelim nesto originalno. Zelim da mi frajer pridje i da razgovaramo o rapsodiji svetla u kaficu. Zelim da budem zavedena recima. Mastam o misteriji. Nije zanimljivo kada je sve na tacni. Ova razmisljanja moje drugarice smatraju ludackim. Takvog necu naci. Takav ne postoji. Postoje samo dobre i lose prilike. Nazovite me ludom,ali ja znam da grese. Pritom,naravno,moram da razjasnim da ne zelim nikakvu izlisnu romantiku. Nije romantika da nazoves ''Sve za ljubav'' i kupis mi ruze. Isto tako ne zelim ni klisee( vecera sa svecama,poljubac ispod Ajfelovog tornja itd.). Romantika je za mene izazov. To moze da bude sitnica,pogled,osmeh. To je rusenje konvencijalnih normi. U pet ujutru igrati monopol i svadjati se oko hotela na Azurnoj Obali je romantika. Svi oni kljucevi i stanovi ne vrede kao taj hotel. Ponekad pomislim da je sve ovo utopija. Mozda je dvedeset i prvi vek istesao ljubav,izbacio lepo i romanticno i umetnuo korisno i logicno. Mozda nikada nece zamirisati jorgovani ljubavi. Kolike samo samo ''prilike'' propustila ziveci u snovima. Ne! Lazem! Verujem! Moram da verujem! Kao sto disem,kao sto mi plima lude krvi kljuca u venama,prolazi kroz zile i napaja ovo gladno srce,tako i moja ceznja zivi,silovita i vecna. Jednom cu,u nekom baru,kaficu,pozoristu,zatvoru,sahtu,upoznati onog ko ce umeti da voli. Bas me briga sto je ovo dvedeset i prvi vek,sto imamo bombe i naftu. Ljubav je jaca od svih covekovih teznji da je kontrolise i zamrzne. Sponzoruse,mamini i tatini sinovi,vlasnici apartmana i pozeri mogu da mi...
Čestitamo!
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.
